Valuta koja ujedinjuje BiH

Radio Slobodna Evropa

Vijesti / Radio Slobodna Evropa 12 Views 0

Ovih dana navršilo je 20 godina od kada je u Bosni i Hercegovini plasirana prva zajednička poslijeratna valuta, koja je nazvana konvertibilna marka. Zahvaljući novoj valuti, omogućeno je uspostavljanje finansijske stabilnosti u zemlji, zaveden je red u platni promet, a povećano je i povjerenje građana u bankarske institucije. Finansijska stabilnost svakako je u neuređenoj zemlji doprinosila i političkoj stabilizaciji.

Finansijsko tržište Bosne i Hercegovine u prvim godinama poslije rata bilo je sve samo ne jedinstveno i funkcionalno. Uz tri lokalne valute, kao sredstvo plaćanja koje je prelazilo sve unutrašnje granice bila je njemačka marka. Postojala su tri bankarska sistema i tri sistema platnog prometa. Praktično stanje je bilo takvo da skoro da nikako nije postojala mogućnost da se na primjer plata uplati u Sarajevu i isplati na račun banke u Banjaluci. Bilo je to vrijeme kada su se i budžeti vozali u gepeku. Sistem nije omogućavao dobru kontrolu tokova novca, prisjeća se ekonomistkinja Svetlana Cenić.

„Jedno vreme do uvođenja konvertibilne marke i ono što ljudi često zaboravljaju, tražeći poreklo imovine i kako je ko i šta stekao, da o tome dokumenti ne postoje jer su se pare iznosile u kešu da se nešto kupi ili nabavi vani. Druga stvar, banke su poslovale preko korespodentnih banaka, pa je svaka imala neku korespodentnu banku i za uplatu se čekalo 'sačuvaj bože' koliko“, navodi Cenićeva.

Pare su se iznosile u kešu da se nešto kupi ili nabavi vani: Svetlana Cenić
Pare su se iznosile u kešu da se nešto kupi ili nabavi vani: Svetlana Cenić

Prve novčanice konvertibilne marke puštene su u opticaj 22. juna 1998 godine. Izgled nove valute predstavljen je 21. januara iste godine. I sam dizajn nije rezultat političkih dogovora, već je nakon višemjesečnih bezuspješnih pregovora on nametnut od strane tadašnjeg visokog predstavnika Karlosa Vestendorpa u dogovoru sa tadašnjim i prvim guvernerom Centralne banke Bosne i Hercegovine Piterom Nikolom. Sadašnji guverner Centralne banke Senad Softić ističe da se novčanice domaće valute stavljaju i povlače iz opticaja, pridržavajući se strogo pravila valutnog odbora, odnosno vrijednost konvertibilne marke je u direktnoj vezi sa evrom po nepromjenjivom kursu. Konvertibilna marka je, prema Zakonu o Centralnoj banci BiH, vezana za evro tako da svaka izdana novčanica ima pokriće u evrima.

„Od tog dana (22.jun 1998.g.), građanima su na raspolaganju novčanice od 50 feninga, marku, pet i deset konvertibilnih maraka. Mjesec dana kasnije, 27.7. 1998. godine, u opticaj su puštene novčanice u apoenima od 20, 50 i 100 KM. Prvi kovani novac konvertibilne marke pušten je u opticaj 9.12.1998. godine. Konvertibilna marka sve ove godine ima puno pokriće i zajedno sa našom monetarnom politikom, predstavlja jedno od temelja finansijske stabilnosti u zemlji“, istakao je Softić.

Vrijednost konvertibilne marke danas zavisi od vrijednosti evra na svjetskom tržištu, kaže bivši ministar trezora u Savjetu ministara Bosne i Hercegovine Anto Domazet. „To je jako važno za bosanskohercegovačku privredu, jer praktično indikatore konkurentnosti sada ima pouzdane u jednoj snažnoj, čvrstoj valuti, a za građane je jako važno to što mogu sve svoje novčane aktivnosti, štednju, itd., imati u jednom čvrstom novcu koji održava realnu vrijednost njegovu.“

Kovanice konvertibilne marke
Kovanice konvertibilne marke

Valutni odbor nije najbolje rješenje za zemlje u razvoju poput Bosne i Hercegovine, ali je trenutno to najbolja opcija, ističe Domazet.

„Kada se vaga između dva ekstremna cilja, jedan cilj je nestabilnost i politička nepouzdanost u donošenju ekonomskih odluka sa jedne strane, a sa druge strane očuvanje stabilnosti, stabilnosti valute, mislim da je ova druga alternativa mnogo prihvatljivija, čak i po cijenu da utiče restriktivno na razvoj. Za razliku od nekih teoretskih očekivanja da novac u BiH ovisi o tome koliko je prikupljeno stranog novca, mi vidimo da u BiH, u stvari, poslovne banke određuju količinu novca u prometu. Kada imanje konjukturu, banke više novca daju i privredi i stanovništvu kao što je to danas slučaj, za razliku od perioda recesije kada se povlače krediti, kada se oni suspendiraju. I na taj način postoji, reklo bi se, sekundarna regulacija novca. Tako da, ja čak i ne vidim da je valutni odbor u praksi puno uticao na ograničavanje ekonomskog rasta u BiH. Naime, novca u BiH ima čak i previše, što pokazuje da su rezerve kod Centralne banke znatno iznad obaveznih rezervi, tako da mislim da, sve u svemu, u uvjetima.“

„Bilo bi bolje da je blago fluktuirajući kurs da bi se podešavalo i zbog naših izvoznika i drugih elemenata monetarne politike, ali u ovakvoj političkoj retorici i sa ovakvim politički nedemokratskim ponašanjem, pokušajima da se Centralna banka stavi pod kontrolu, da se štampaju pare da bi se pokrili dugovi i mnogo tih stvari, valutni odbor, nažalost, ali je tako i dalje ostaje jedina mogućnost, u protivnom ko zna šta bi bilo.

Konvertibilna marka je od uvođenja do danas ponekad bila potcenjena, ponekad precenjena, počesto precenjena. Međutim, do daljnjeg, i dok god politička elita ne shvati da stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora ne znači ukidanje entiteta, ukidanje ne znam čega, nego znači sasvim druge stvari i dok god se ne izmeni način rada i funkcionisanje što se tiče saradnje entiteta sa državom. Zatim svi oni asimetrični potezi entiteta ili kantona, dok god ne shvate da to ne može tako, a jednim okom se bacati na euro ili tražiti kojekakva druga rješenja pa i fluktuirajući kurs, ovo stanje kakvo je, je najbolje moguće", zaključuje Svetlana Cenić.

Konvertibila marka je preživjela 20 godina. Dolazilo je i do izmjena dizajna, povlačenja i stavljanja u opticaj novih novčanica. Ipak, specifičnog dizajna, čvrste vrijednosti, štampana i na latinici i ćirilici danas uživa povjerenje svih građana bez obzira na mjesto življenja u Bosni i Hercegovini. Prepoznali su to i u BH poštama koji su u čast 20 godina jedinstvene valute promovisali i poštansku marku.

„Milioni putujućih ambasadora Bosne i Hercegovine, u obliku minijaturnih umjetničkih djela, poštanskih maraka, neprestano u svijet nose istorijske događaje naše zemlje, nacionalne parkove, parkove prirode, gradove i kule, značajne datume te njezine bitne ljude i događaje. Iz tog razloga promovišemo poštansku marku ’20 godina konvertibilne marke', kako bi ukazali na njen značaj i ulogu u očuvanju i kontinuitetu državnosti BiH", rekao je generalni direktor BH pošta Mirsad Mujić.

Konvertibilna marka predstavlja jedno od temelja finansijske stabilnosti u zemlji: Senad Softić
Konvertibilna marka predstavlja jedno od temelja finansijske stabilnosti u zemlji: Senad Softić

Ipak ima i onih koji nisu zadovoljni novčanicama konvertibilne marke, tačnije činjenicom da se na svim novčanicama nalaze likovi isključivo muškaraca. Sarajevski otvoreni centar još krajem marta uputio je dopis Centralnoj banci u kojem predlaže da se i likovi pet značajnih žena nađu na novčanicama konvertibilne marke.

Međunarodna skraćenica za konvertibilnu marku je BAM. No šta bi bilo da 1998. godine nije uvedena zajednička valuta?

„Mislim da na teritoriji jedne države i treba da postoji jedna valuta. Zaista je uopšte iluzorno i bespredmetno komentarisati šta bi to sve značilo, koliko bi skuplje izgledao i unutrašnji i vanjski promet i na šta bi to ličilo. Ko bi to došao poslovati u državu koja nema jedinstvenu valutu, koja nema platni promet?“, stav je Svetlane Cenić.

Comments